Пуковник
ВелимирПилетић
1906–1972
Генералштабни официр и командант Крајинског корпуса ЈВуО, кључна личност у блокирању немачке операције „Дунавски вилењак“ у сарадњи са Црвеном армијом, носилац Ордена Белог орла са мачевима.
Временска линија
1906.
Рођен у Београду.
1941.
Руши београдске мостове пред окупацију (април); придружује се Михаиловићу (август).
1943.
Одликован Орденом Белог орла са мачевима IV реда.
1944.
Ослобађа Мајданпек и учествује у операцији против немачке дунавске флоте.
1945.
Хапшен од НКВД у Букурешту; бежи; емигрира у Француску.
1972.
Умире у Паризу.
Биографија
Велимир Пилетић рођен је 1906. у Београду, потомак црногорске породице Пилетић из братства Пипера.
У Априлском рату 1941. као генералштабни мајор наредио је рушење београдских мостова и спаљивање војних резерви сена пред окупацију престонице. Успео је да избегне заробљеништво и придружио се покрету Драгољуба Михаиловића августа 1941, командујући у Источној Србији одредом, бригадом, а потом Крајинским корпусом и Осмом групом јуришних корпуса. Средином 1942. проглашен је за војводу крајинског.
Августа 1944. његова Поречка бригада ослободила је Мајданпек, а потом Кучево, Петровац на Млави и Жагубицу; успоставио је сарадњу са Црвеном армијом и румунским снагама и септембра 1944. пресекао немачкој флоти одступницу Дунавом у операцији „Дунавски вилењак“, приморавши немачку команду да потопи око 200 бродова.
Упркос сарадњи, приликом преговора у Букурешту ухапшен је од стране НКВД-а и одведен у московску Лубјанку; успео је да побегне приликом транспорта у Румунији и преко Француске отишао у емиграцију, где је пред судом успешно доказао неоснованост оптужби ФНРЈ. Умро је 1972. у Паризу.
Ратни пут
1941. — У Априлском рату, као генералштабни мајор, наредио је рушење београдских мостова и спаљивање војних резерви сена пред окупацију престонице; придружио се покрету Драгољуба Михаиловића августа исте године.
1942–1945. — Командовао је у Источној Србији одредом, бригадом, потом Крајинским корпусом и Осмом групом јуришних корпуса ЈВуО. Августа 1944. његова Поречка бригада ослободила је Мајданпек, Кучево, Петровац на Млави и Жагубицу, а септембра исте године, у сарадњи са Црвеном армијом, пресекао је немачкој дунавској флоти одступницу у операцији „Дунавски вилењак“, за шта је одликован Орденом Белог орла са мачевима IV реда (1943).
Одликовања
Бели орао са мачевима
Четврти степен
Носио се на левој страни груди, са розетом на траци. Додељиван је официрима за истакнуту службу, личну храброст и успешно извршавање војних задатака.Детаљи одликовања: Бели орао са мачевимаИзвори
- Велимир Пилетић — Википедија — Википедија (српски)
- Wikidata Q11227896 — Wikidata