Потпуковник
СтеванДамјановић Леко
1908–1945
Официр и командант Мајевичког корпуса ЈВуО, водио бројне борбе против усташа и партизана у источној Босни, нестао у нејасним околностима на Мајевици 1945, носилац Ордена Белог орла са мачевима.
Временска линија
1908.
Рођен у Слијепчевићима код Брчког.
1941.
Бежи из немачког заробљеништва; долази на Мајевицу и организује отпор (август).
1944.
Његове снаге координишу са СС дивизијом „Ханџар“ против партизанских болница (март–април).
1945.
Преживљава битку на Зеленгори (мај); нестаје на Мајевици (9. август).
Биографија
Стеван Дамјановић рођен је 1908. у Слијепчевићима код Брчког. Завршио је Нижу школу Војне академије 1931.
Априлски рат 1941. дочекао је као капетана у Церској дивизији у Бијељини; пао је у немачко ропство у Ужичкој Пожеги, али је исте ноћи побегао. Добио је надимак „Леко“ и упућен је у родни крај да организује отпор — августа 1941. стигао је на Мајевицу и почео повезивање четничких снага, а новембра исте године постао командант Зворничког четничког одреда.
Учествовао је у бројним борбама против усташких злочина над српским становништвом (нпр. одбрана код Пиперачког моста 1941), али и у међусобним сукобима са партизанима (најозбиљнији у селу Вукосавце фебруара 1942, где је погинуло 30 припадника партизанског штаба и одреда). За заслуге у ЈВуО одликован је Орденом Белог орла са мачевима IV реда. Његове снаге су марта–априла 1944, у координацији са штабом 13. СС дивизије „Ханџар“, учествовале у откривању и уништавању скривених партизанских болница у североисточној Босни, при чему су страдали и рањеници и особље.
Преживео је битку на Зеленгори маја 1945, али је 9. августа исте године, приликом покушаја пробоја према Грчкој заједно са Рајом Бањичићем, нестао у нејасним околностима на Мајевици — постоји сумња да га је убио бивши сарадник, војвода Радивоје Керовић.
Ратни пут
1941–1945. — Организовао је отпор на Мајевици, постао командант Зворничког четничког одреда, потом Мајевичког корпуса и Церско-мајевичке групе корпуса ЈВуО, за шта је одликован Орденом Белог орла са мачевима IV реда. Преживео је битку на Зеленгори маја 1945, а нестао је у нејасним околностима на Мајевици августа исте године.
Одликовања
Бели орао са мачевима
Четврти степен
Носио се на левој страни груди, са розетом на траци. Додељиван је официрима за истакнуту службу, личну храброст и успешно извршавање војних задатака.Детаљи одликовања: Бели орао са мачевимаИзвори
- Стеван Дамјановић Леко — Википедија — Википедија (српски)
- Wikidata Q11214197 — Wikidata
- Hoare, Marko Attila (2006). Genocide and Resistance in Hitler's Bosnia. Oxford University Press. — Академска монографија (наведена у чланку)