СтаниславКраков

❧ Биографија

Станислав Краков рођен је 1895. у Крагујевцу, син пољског лекара и сестре генерала Милана Недића.

Као гимназијалац пријавио се добровољно у одред војводе Вука у Првом балканском рату 1912, а у Другом је рањен код Криве Паланке. Као тек свршени питомац Војне академије ушао је у Први светски рат 1914, преживео Албанску голготу и био међу првима који су освојили Кајмакчалан. Рањаван је укупно 17 пута и добио девет одликовања, укључујући Орден Белог орла са мачевима IV степена.

После рата дипломирао право и посветио се новинарству — уређивао часописе „Наша крила“ и „Телеграм“, постао главни уредник, а потом директор листа „Време“ и политички уредник „Политике“. Пратио је краља Александра I у Марсеју 1934. приликом атентата, а писао је и о вези усташких терориста са Италијом, изазвавши дипломатски инцидент. Бавио се и филмом — режирао документарац „Кроз земљу наших царева и краљева“ (1932) и играни филм „Голгота Србије“ (1938/1940).

Приступио је покрету „Збор“ 1937. Током немачке окупације подржао је свог ујака, генерала Милана Недића, и уређивао недићевске новине „Ново време“ и „Обнова“ (1943–1944). После рата емигрирао је у Аустрију, потом Париз, где је осуђен у одсуству због колаборације. У аутобиографији наводи да је добио укупно осамнаест одликовања, од којих девет ратних, и да је „од хероја ратова постао народни непријатељ“ у послератној Југославији. Умро је 1968. у Француској.