Официр
СтаниславКраков
Седамнаестоструко рањавани добровољац из Балканских ратова и хероj освајања Кајмакчалана, потом угледни новинар и филмски редитељ међуратног периода, уредник недићевских новина под окупацијом и после рата осуђен због колаборације, носилац Ордена Белог орла са мачевима.

Временска линија
1895.
Рођен у Крагујевцу.
1912.
Добровољац у одреду војводе Вука у Првом балканском рату.
1916.
Учествује у освајању Кајмакчалана.
1932.
Постаje главни уредник листа „Време“.
1943–1944.
Уредник недићевских новина под окупацијом.
1944.
Емигрира у Аустрију (септембар).
1968.
Умире у Француској.
Биографија
Станислав Краков рођен је 1895. у Крагујевцу, син пољског лекара и сестре генерала Милана Недића.
Као гимназијалац пријавио се добровољно у одред војводе Вука у Првом балканском рату 1912, а у Другом је рањен код Криве Паланке. Као тек свршени питомац Војне академије ушао је у Први светски рат 1914, преживео Албанску голготу и био међу првима који су освојили Кајмакчалан. Рањаван је укупно 17 пута и добио девет одликовања, укључујући Орден Белог орла са мачевима IV степена.
После рата дипломирао право и посветио се новинарству — уређивао часописе „Наша крила“ и „Телеграм“, постао главни уредник, а потом директор листа „Време“ и политички уредник „Политике“. Пратио је краља Александра I у Марсеју 1934. приликом атентата, а писао је и о вези усташких терориста са Италијом, изазвавши дипломатски инцидент. Бавио се и филмом — режирао документарац „Кроз земљу наших царева и краљева“ (1932) и играни филм „Голгота Србије“ (1938/1940).
Приступио је покрету „Збор“ 1937. Током немачке окупације подржао је свог ујака, генерала Милана Недића, и уређивао недићевске новине „Ново време“ и „Обнова“ (1943–1944). После рата емигрирао је у Аустрију, потом Париз, где је осуђен у одсуству због колаборације. У аутобиографији наводи да је добио укупно осамнаест одликовања, од којих девет ратних, и да је „од хероја ратова постао народни непријатељ“ у послератној Југославији. Умро је 1968. у Француској.
Ратни пут
1912–1918. — Добровољац у одреду војводе Вука у Балканским ратовима (рањен код Криве Паланке), потом у Првом светском рату учесник освајања Кајмакчалана, рањаван укупно 17 пута, за шта је одликован Орденом Белог орла са мачевима IV степена.
Одликовања

Бели орао са мачевима
Четврти степен
Носио се на левој страни груди, са розетом на траци. Додељиван је официрима за истакнуту службу, личну храброст и успешно извршавање војних задатака.Детаљи одликовања: Бели орао са мачевимаИзвори
- Станислав Краков — Википедија — Википедија (српски)
- Wikidata Q12295003 — Wikidata