Пређи на главни садржај

Пуковник

СлавкоБјелајац

1905–1965
Карађорђева звезда

Карађорђева звезда

Генералштабни официр и војни географ, командант Првог личког корпуса ЈВуО, после рата емигрирао у САД где је постао пуковник америчке војске и предавач на Џорџтауну, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Славко Бјелајац

Временска линија

1905.

Рођен у Босанском Новом.

1942.

Бежи из италијанског заробљеништва; придружује се ЈВуО (мај); постаje командант Велебитског корпуса (децембар).

1948.

Емигрира у САД.

1960.

Унапређен у пуковника америчке војске.

Биографија

Славко Бјелајац рођен је 1905. у Босанском Новом. Завршио је Вишу школу Војне академије (1928–1930) и постао генералштабни официр, службовао у Обавештајном одељењу Главног генералштаба и провео 1939. у Француској. Написао је и објавио три значајна војна приручника, укључујући немачко-српскохрватски војни речник (1940).

Заробљен крајем априла 1941, побегао је из италијанског логора маја 1942. и одмах се придружио Драгољубу Михаиловићу, који га је поставио за опуномоћеника Врховне команде у Лици. Од децембра 1942. командовао је Велебитским, потом Првим личким корпусом ЈВуО, за шта је одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. После капитулације Италије 1943. организовао је деловање словеначких делова ЈВуО, а потом преко Ријеке и Лошиња отишао у Италију и Каиро, где је радио као подсекретар у југословенском Министарству војном.

Емигрирао је 1948. у САД, примљен у Оружане снаге САД као стручњак за неконвенционално и антигерилско ратовање, предавао на Универзитету Џорџтаун. Стекао је америчко држављанство 1954, а председник Двајт Ајзенхауер унапредио га је у пуковника 1960. Аутор је преко 150 стручних радова.

Ратни пут

1941–1943. — Заробљен у Априлском рату, побегао из италијанског логора 1942. и придружио се ЈВуО као опуномоћеник Врховне команде у Лици, потом командант Велебитског/Првог личког корпуса, за шта је одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. После капитулације Италије 1943. организовао је деловање словеначких делова ЈВуО.

Одликовања

Извори

  • Славко Бјелајац — Википедија — Википедија (српски)
  • Wikidata Q16634497 — Wikidata