Бригадни генерал
РадованПоповић
1893–1946
Бригадни генерал, вишеструко рањаван у Првом светском рату (Дрина, Кајмакчалан, Добро поље), ађутант краља Петра II, заробљеник у немачком логору, носилац Ордена Белог орла са мачевима.
Временска линија
1893.
Рођен у Црној Трави.
1914.
Рањен у главу у бици на Дрини (10. новембар).
1916–1917.
Поново рањен на Кајмакчалану, Црној реци и Добром пољу.
1935–1938.
Ађутант краља Петра II.
1940.
Унапређен у бригадног генерала (6. септембар).
1946.
Умире у Београду (1. март).
Биографија
Радован Поповић рођен је 1893. у Црној Трави, гимназију завршио у Зајечару. Школовање на Војној академији прекинуо је Први балкански рат 1912, а завршио га 1914.
У Балканским ратовима био је ађутант команданта батаљона, а на почетку Првог светског рата рањен је у главу у бици на Дрини (10. новембар 1914). Прошао је Албанску голготу, а на Кајмакчалану и Црној реци поново је рањен (21. септембар 1916), као и код Доброг поља (11. мај 1917), где је задобио ране у главу и руку — више од годину дана лечио се у солунској болници престолонаследника Александра. За ратне заслуге одликован је Орденом Белог орла са мачевима.
Између ратова напредовао је кроз низ команди, а од 1935. до 1938. био је ађутант краља Петра II и командант Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“.
У бригадног генерала унапређен је 1940. и командовао пешадијом Врбаске дивизијске области у Бањој Луци до капитулације 1941, након чега је депортован у немачки заробљенички логор. По ослобођењу вратио се нарушеног здравља и умро у Београду 1946.
Ратни пут
1912–1918. — Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату, вишеструко рањаван (Дрина 1914, Кајмакчалан и Црна река 1916, Добро поље 1917), за шта је одликован Орденом Белог орла са мачевима.
1941–1946. — Заробљен у Априлском рату, у немачком логору провео остатак рата. По ослобођењу вратио се нарушеног здравља и умро у Београду 1946.
Одликовања
Бели орао са мачевима
Детаљи одликовања: Бели орао са мачевимаИзвори
- Радован Поповић (генерал) — Википедија — Википедија (српски)