ПетарМишић

❧ Биографија

Петар Мишић рођен је 21. марта / 2. априла 1863. у Рајцу код Неготина. Војну академију завршио је 1885. у чину инжењеријског потпоручника, борио се у Српско-бугарском рату исте године, а 1887–1891. усавршавао се у Николајевској генералштабној академији у Русији. Командовао је Дванаестим, Петнаестим и Шестим пешадијским пуком и предавао на Војној академији.

Био је један од завереничких официра Мајског преврата 1903, мада се у ноћи пуча колебао и није се појавио на договореном месту; ипак је учешће убрзало његово напредовање. Самовољно се повукао у пензију 1906. под притиском енглеске владе и постао народни посланик Радикалне странке из неготинског округа, противник организације „Уједињење или смрт“.

Реактивиран уочи Првог светског рата као пуковник резерве, придружио се групи официра „Бела рука“. Као председник судског већа на Солунском процесу 1917. осудио је на смрт пуковника Драгутина Димитријевића Аписа и друге. Од 1917. командовао је Шумадијском дивизијом која се истакла у пробоју Солунског фронта 1918, за шта је одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима III и IV реда и Орденом Белог орла са мачевима III степена. У генерала је унапређен 21. октобра 1918, а у децембру постао командант Дунавске дивизијске области, на којој дужности је остао до смрти.

Преминуо је 29. маја 1921. у Бечу, сахрањен на Новом гробљу у Београду.