ПавлеЈуришић Штурм

❧ Биографија

Павле Јуришић Штурм рођен је као Паул Штурм 10/22. августа 1848. код Герлица у Лужици, тадашњој Пруској, син лужичкосрпског управника ловишта Отона Штурма. Војну академију завршио је у Вроцлаву и Ратну академију у Нансију, а као пруски официр учествовао у Француско-пруском рату 1870–1871.

У Србију је дошао 1876. да предаје на Војној академији, узео српско име Павле Јуришић (задржавши Штурм као надимак) и православну веру. Учествовао је у српско-турским ратовима 1876–1878, борећи се на Дрини и код Пирота, одликован Орденом Таковског крста. У Српско-бугарском рату 1885. командовао је пуком у бици код Сливнице. Био је првi ађутант краља Петра I од 1908. до 1913, пратећи га на свим важнијим путовањима.

У Балканским ратовима командовао је Дринском дивизијом I позива и одиграо кључну улогу у Кумановској бици, нападом на Зебрњак разбивши турску одбрану, за шта је унапређен у чин генерала. У Првом светском рату командовао је Трећом армијом, чије је успешно бранило западну границу Србије омогућило генералу Степи Степановићу победу у Церској бици, а у Колубарској бици Трећа армија држала је централни фронт и допринела ослобођењу Београда 15. децембра 1914. Октобра 1915. бранила је Смедерево и дунавску обалу, а потом је, штитећи одступницу целокупној српској војсци, последња напустила Пећ 6. децембра 1915. На Солунском фронту учествовала је у крвавим борбама на Кајмакчалану 1916. Октобра 1916. послат је у Русију да сређује стање у Добровољачком корпусу, а по повратку 1917. постављен за канцелара Краљевских ордена, дужност коју је обављао до пензионисања 8. новембра 1921.

За заслуге у ратовима одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима II, III и IV реда и мноштвом савезничких одликовања, међу којима је најцењенији био јапански Орден цветова Пауловније на великом крсту, лично уручен од цара Јошихита — једини официр српске војске одликован тим орденом.

Иза себе је имао 56 година војничке службе и учешће у седам ратова, а сматран је једним од најспособнијих официра српске војске, иако никада није унапређен у чин војводе. Умро је у Београду 13. јануара 1922. од запаљења плућа, сахрањен са свим почастима на Новом гробљу.