Потпуковник
НиколаКалабић
Геодета и резервни официр, командант озлоглашене Горске краљеве гарде ЈВуО коме се приписује одговорност за бројне злочине над цивилима у окупираној Србији 1943–1944, судски рехабилитован 2022, носилац Ордена Белог орла са мачевима.

Временска линија
1906.
Рођен у Подновљу код Добоја.
1932.
Постаje начелник Катастарске управе у Ваљеву.
1941.
Придружује се Михаиловићу на Равној гори (лето); постаje командант Горске краљеве гарде (новембар).
1943.
Одликован Орденом Белог орла са мачевима V реда.
1945.
Учествује у повлачењу преко Босне до битке на Зеленгори (мај).
1946.
Спорна судбина — по суду, датум смрти утврђен као 19. јануар.
2022.
Судски рехабилитован у Србији.
Биографија
Никола Калабић рођен је 1906. у Подновљу код Добоја, син Милана Калабића. Завршио је геометарски одсек техничке школе у Београду и постао начелник Катастарске управе у Ваљеву 1932.
Априлски рат 1941. дочекао је опорављајући се од повреде, а убрзо се придружио четничкој организацији Косте Пећанца, коју је напустио када је Пећанац одлучио да сарађује са Недићем. Од августа 1941. прикључио се пуковнику Драгољубу Михаиловићу на Равној гори, а од новембра исте године постао командант Горске краљеве гарде.
Јединице под његовом командом одговорне су за бројне злочине током 1943–1944, укључујући покољ у селу Копљаре код Аранђеловца (25. децембар 1943, 22 цивила, већином Роми) и масакр у Друговцу, уз склапање тајних споразума о примирју са немачким окупационим властима 1943–1944. За заслуге у ЈВуО одликован је Орденом Белог орла са мачевима V реда (1943).
Учествовао је у великим биткама против партизана широм централне Србије 1944, а после пораза код Тузле повлачио се преко Босне до битке на Зеленгори маја 1945, где су му ухапшени мајка, супруга и ћерка.
Судбина му после рата остаје спорна — по званичној, али оспораваној верзији, ОЗНА га је заробила и приволела на сарадњу у операцији хапшења генерала Михаиловића, након чега му се губи траг; постоји неколико алтернативних верзија о његовој смрти. Основни суд у Ваљеву утврдио је 2011. датум смрти као 19. јануар 1946, а 2022. Калабић је званично судски рехабилитован (одлука потврђена у жалбеном поступку 2023).
Ратни пут
1941–1945. — Придружио се четничкој организацији Косте Пећанца, потом Драгољуба Михаиловића на Равној гори, постао командант Горске краљеве гарде ЈВуО (новембар 1941). За заслуге у борбама 1943. одликован је Орденом Белог орла са мачевима V реда. Учествовао је у великим биткама против партизана широм централне Србије 1944, а после пораза код Тузле повлачио се преко Босне до битке на Зеленгори маја 1945.
Одликовања

Бели орао са мачевима
Пети степен
Основни степен ордена. Носио се на левој страни груди на траци без розете. Додељиван је официрима и заслужним појединцима за исказану храброст, пожртвованост и верну службу у ратним условима.Детаљи одликовања: Бели орао са мачевимаИзвори
- Никола Калабић — Википедија — Википедија (српски)
- Wikidata Q1565385 — Wikidata