МирославМилисављевић

❧ Биографија

Мирослав Милисављевић, звани Мирко, рођен је 10. јуна 1868. у Књажевцу, од оца Јована, окружног благајника, и мајке Драге. По завршетку шестог разреда Крагујевачке гимназије ступио је у Војну академију 1885. (18. класа), коју је завршио 1888. Вишу школу Војне академије завршио је 1894, а 1901–1902. похађао Михајловску артиљеријску школу гађања у Царском Селу код Петрограда.

Напредовао је кроз низ артиљеријских команди — Дунавски, Шумадијски, Тимочки, Моравски и Брдски артиљеријски пук — а 1910. организовао је Артиљеријску школу гађања и био њен управник.

У Првом балканском рату био је командант целокупне тешке артиљерије код Куманова и Битоља, потом командант српске артиљерије под Једрeнима. У Другом балканском рату командовао је артиљеријом Тимочке дивизије код Видина. У Првом светском рату био је начелник артиљерије Прве армије, командант Тимочке дивизије, а на Крфу начелник артиљерије Врховне команде до јула 1917, када је због болести упућен у Швајцарску. За заслуге у ратовима одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима III и IV реда.

После рата био је командант Треће, Друге и Прве армијске области, угушио арнаутску побуну 1920, био члан Војног савета од 1925. и командант Београда од 1927. Као председник Великог војног суда у Солунском процесу потврдио је казну пуковнику Драгутину Димитријевићу Апису.

Није се женио. Умро је 30. јула 1929. у Београду, сахрањен на Новом гробљу.