Генерал
МилутинМариновић
Генерал и министар рата Краљевине Србије, трипут пешадијски инспектор, интерниран у Аустрији током целог Првог светског рата, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Временска линија
1861.
Рођен у Великом Градишту.
1903.
Војни изасланик у Петрограду; добија на поклон 10.000 пушака за српску војску.
1909–1910.
Министар рата у влади Николе Пашића.
1914–1918.
Интерниран у Аустрији током целог рата.
1941.
Умире у Београду.
Биографија
Милутин Мариновић рођен је 1861. у Великом Градишту. Војну академију завршио је 1883, школовао се и у Русији (1887–1888). Учествовао је у Српско-бугарском рату 1885.
Каријеру је градио кроз бројне командне и штабне дужности — уредник часописа „Ратник“, војни изасланик у Петрограду (1903), где је од руске владе за српску војску добио на поклон 10.000 пушака марке Бердан. Био је министар рата у влади Николе Пашића (1909–1910), на ком месту је извршио зајмове за наоружање, увео митраљезе у пешадију и отворио пешадијску стрељачку школу.
Учествовао је у Балканским ратовима на високим командним положајима, за шта је одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. Због лошег здравља отишао је на лечење у Карлове Вари непосредно пред избијање Првог светског рата, где га је рат затекао — по повратку у Аустрију ухапшен је и интерниран до краја 1918.
После рата био је шеф Војне мисије у Бечу до пензионисања 1921. Умро је 1941. у Београду, у 80. години живота.
Ратни пут
1885. — Учествовао је у Српско-бугарском рату.
1912–1913. — Учествовао је у Балканским ратовима на високим командним положајима, за шта је одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
1914–1918. — Затечен избијањем Првог светског рата на лечењу у Аустрији, где је интерниран до краја рата, без учешћа у ратним операцијама тог периода.
Одликовања

Карађорђева звезда
Четврти степен
Носио се на левој страни груди на траци. Додељиван је официрима, државним службеницима и другим заслужним лицима за истакнут рад и заслуге.Детаљи одликовања: Карађорђева звездаИзвори
- Милутин Мариновић — Википедија — Википедија (српски)
- Wikidata Q108485843 — Wikidata