Армијски генерал
МилорадПетровић Лорд
1882–1981
Армијски генерал и последњи преживели генерал Југословенске краљевске војске, командант Београда до дана мартовског пуча 1941, доживео 99 година, носилац Ордена Белог орла — и обичног и са мачевима.
Временска линија
1882.
Рођен у Сумраковцу код Зајечара.
1914.
Сарађује са генералом Живојином Мишићем у Колубарској бици.
1940.
Постаje командант града Београда (12. септембар).
1941.
Затечен мартовским пучем у Загребу; заробљен као командант Прве групе армија (10. април).
1945.
Репатриран у Југославију.
1981.
Умире у Београду у 99. години, као последњи генерал Југословенске краљевске војске.
Биографија
Милорад Петровић Лорд рођен је 1882. у Сумраковцу код Зајечара. Завршио је Нижу и Вишу школу Војне академије.
Каријеру је градио кроз штабне дужности — ордонанс официр Врховне команде у Балканским ратовима, командант железничких станица Скопља и Београда, сарадник генерала Живојина Мишића у Колубарској бици 1914, командант српских трупа у Валони (1915–1916), начелник штаба Дринске дивизије под Крстом Смиљанићем до краја рата, за шта је одликован Орденом Белог орла са мачевима IV степена.
Између ратова напредовао је кроз бројне генералштабне и командне положаје до команданта Прве армијске области (1937) и команданта града Београда (1940). На том положају затекао га је мартовски пуч 1941 — 27. марта налазио се у Загребу управо када је генерал Петар Недељковић, по налогу армијског генерала Душана Симовића, извршио хапшење сарадника кнеза Павла, о чему је Петровић лично био обавештен.
Заробљен је 10. априла 1941. као командант Прве групе армија и провео рат у логорима Офлаг VI Б, Нирнберг и Оснабрик. Репатриран је 1945, а 1946. добио генералску пензију. Умро је 1981. у 99. години живота, као последњи преживели генерал Југословенске краљевске војске; био је доживотни председник Удружења носилаца Албанске споменице.
Ратни пут
1912–1918. — Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату на високим штабним дужностима (ордонанс официр Врховне команде, сарадник генерала Мишића у Колубарској бици, командант трупа у Валони, начелник штаба Дринске дивизије), за шта је одликован Орденом Белог орла са мачевима IV степена.
1941–1945. — Заробљен као командант Прве групе армија у Априлском рату, у немачком заробљеништву провео остатак рата до репатријације 1945.
Одликовања
Бели орао са мачевима
Четврти степен
Носио се на левој страни груди, са розетом на траци. Додељиван је официрима за истакнуту службу, личну храброст и успешно извршавање војних задатака.Детаљи одликовања: Бели орао са мачевимаИзвори
- Милорад Петровић Лорд — Википедија — Википедија (српски)
- Wikidata Q16932668 — Wikidata