МилојеПавловић

❧ Биографија

Милоје Павловић рођен је 1887. у Горњим Јарушицама код Раче. Студирао је српски језик и књижевност код Јована Скерлића, који му је нудио место асистента, али га је Павловић одбио.

Добровољно је учествовао у оба Балканска рата (1912–1913), пролазећи кроз битке за Косово и Метохију, Куманово и Брегалницу. Први светски рат прекинуо му је почетак професорске каријере у крагујевачкој гимназији — командовао је Коњичким пуком, пребаченим на Крф 1916, и учествовао у пробоју Солунског фронта 1918, за шта је одликован Орденом Белог орла са мачевима.

По повратку у Крагујевац наставио је просветни рад, био дугогодишњи старешина Соколске жупе и председник Народног универзитета у Крагујевцу (1922–1929), где је, између осталог, организовао изложбу сликара хлебинске школе. Због сукоба с режимом за време Шестојануарске диктатуре премештен је у Ваљево, а од 1932. постао директор Женске учитељске школе у Крагујевцу.

Био је познат као доследан демократа и антифашиста, јавно је говорио на протестним зборовима против приступања Тројном пакту марта 1941. Приликом велике рације у Крагујевцу 20. октобра 1941, ухапшен је код куће и заједно са хиљадама грађана и ђака смештен у топовске шупе. Одбио је понуду сарадње квислиншких власти познатим одговором да му, ако од тога зависи живот, такав живот не треба.

Стрељан је 21. октобра 1941. у масовном стрељању у Шумарицама, заједно са својим ученицима и колегама. Постхумно је 1953. одликован Орденом народног хероја.