Пуковник
МиланЈ. Радојевић

Бели орао са мачевима
Трећи степен
Бели орао са мачевима
Четврти степенГеодетски пуковник, оснивач и први командант Српске речне флотиле и Српске морнарице, бранио Аду Циганлију 1915, носилац официрског ордена Карађорђеве звезде и Белог орла, обе са мачевима.

Временска линија
1881.
Рођен у Бачини код Варварина.
1915.
Формира и командује првом Српском речном флотилом у одбрани Београда.
1918.
Пробија се с бродарима кроз Бугарску до Дунава; одликован Карађорђевом звездом и Белим орлом, обе са мачевима.
Биографија
Милан Ј. Радојевић рођен је 1. октобра 1881. у Бачини код Варварина. У Нижу школу Војне академије ступио је после Крушевачке гимназије, а Топографски курс завршио 1907/08. Службовао је као водник у више пукова, а 1907. дошао у Географско одељење као топограф.
Учествовао је у Балканским ратовима као топограф штаба Друге армије, тешко повређен при опсади Једрена. На почетку Првог светског рата био је командант Другог батаљона Деветог пешадијског пука II позива. Од јануара до октобра 1915. био је командант Аде Циганлије и, тиме, командант прве Српске речне флотиле коју је сам формирао, с којом се октобра 1915. борио против снага фон Макензена бранећи Београд. Потом је командовао батаљонима у борбама на Торлаку, Авали, код Ботуња и на Црном врху, а на Новом Брду и код Штимља и Фани Бисака. По доласку у Љеш децембра 1915. формирао је Бродарску команду, коју је на Крфу организовао у бродарску службу; по пробоју Солунског фронта пробио се с наоружаним бродарима кроз Бугарску до Дунава и стигао у Београд 16. новембра 1918. За заслуге одликован је официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда и Орденом Белог орла са мачевима III и IV реда.
После рата радио је у Инжењерском одељењу Врховне команде за бродарске послове, потом у Војногеографском институту. Формирао је и био први командант Српске морнарице. На Солунском процесу 1917. по службеној дужности бранио је пуковника Драгутина Димитријевића Аписа. Аутор је неколико стручних књига.
Ратни пут
1912–1913. — Као топограф штаба Друге армије учествовао је у опсади Једрена, тешко повређен.
1914–1918. — Формирао је и командовао првом Српском речном флотилом у одбрани Београда 1915, командовао батаљонима на Торлаку, Авали и Новом Брду, а потом организовао Бродарску команду на Крфу и пробио се с бродарима кроз Бугарску до Дунава 1918. За заслуге је одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда и Орденом Белог орла са мачевима III и IV реда.
Одликовања

Карађорђева звезда
Четврти степен
Носио се на левој страни груди на траци. Додељиван је официрима, државним службеницима и другим заслужним лицима за истакнут рад и заслуге.Детаљи одликовања: Карађорђева звезда
Бели орао са мачевима
Трећи степен
Носио се око врата без звезде. Додељиван је вишим официрима за успешно командовање, храброст и заслуге у борбеним дејствима.Детаљи одликовања: Бели орао са мачевима
Бели орао са мачевима
Четврти степен
Носио се на левој страни груди, са розетом на траци. Додељиван је официрима за истакнуту службу, личну храброст и успешно извршавање војних задатака.Детаљи одликовања: Бели орао са мачевимаИзвори
- Милан Ј. Радојевић — Википедија — Википедија (српски)