Академик САНУ
МиладинПећинар
1893–1973
Инжењер хидротехнике и академик, један од 1300 каплара који су прешли Албанију, тешко рањен на Солунском фронту 1917, пројектант бројних хидроелектрана и водовода, носилац Ордена Белог орла са мачевима.
Временска линија
1893.
Рођен у Љубишу на Златибору.
1917.
Тешко рањен на Солунском фронту.
1925.
Оснива сопствени биро за хидротехничко пројектовање.
1938.
Пројектује лучну брану „Матка“ на Трешки.
1963.
Постаje редовни члан САНУ.
1973.
Умире у Београду.
Биографија
Миладин Пећинар рођен је 1893. у златиборском селу Љубиш.
Школовање на Техничком факултету прекинули су Балкански ратови и Први светски рат, у коме је учествовао као један од 1300 каплара Скопске ђачке чете, повукао се преко Албаније и био тешко рањен на Солунском фронту 1917, за шта је одликован Орденом Белог орла са мачевима IV реда.
После рата завршио је студије у Риму и Београду (1921) и посветио се хидротехници — 1925. основао сопствени биро за пројектовање грађевина на води. Пројектовао је бројне значајне објекте: лучну брану „Матка“ на Трешки са хидроелектраном (1938), хидроелектране код Косовске Митровице, Новог Пазара, Пирота и Бајине Баште, водоводе у Скопљу, Ужицу и Београду, те уредио бање Нишку, Буковичку и Врњачку.
Од 1948. предавао је хидротехничке конструкције на Техничком факултету, постао редовни професор 1951, а академик САНУ 1963. Умро је 1973, сахрањен по жељи у родном Љубишу.
Ратни пут
1912–1918. — Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату као један од 1300 каплара Скопске ђачке чете, повукао се преко Албаније и био тешко рањен на Солунском фронту 1917, за шта је на крају рата одликован Орденом Белог орла са мачевима IV реда.
Одликовања
Бели орао са мачевима
Четврти степен
Носио се на левој страни груди, са розетом на траци. Додељиван је официрима за истакнуту службу, личну храброст и успешно извршавање војних задатака.Детаљи одликовања: Бели орао са мачевимаИзвори
- Миладин Пећинар — Википедија — Википедија (српски)
- Wikidata Q12755277 — Wikidata
- „Каплар знања и части — прича о Миладину Пећинару“, Политика, 11. новембар 2025. — Новински чланак (наведен у чланку)