ЛујоЛоврић

❧ Биографија

Лујо Ловрић рођен је 1894. у Цриквеници. Пре рата припадао је Југословенској уједињеној националној омладини и био један од оснивача Југословенског ђачког савеза 1913. у Ријеци.

У Први светски рат ушао је као аустроугарски потпоручник на Источном фронту, а у Галицији је пребегао Руској императорској армији. Априла 1916. прикључио се Српској добровољачкој дивизији у Одеси, послатој на фронт у Добруџи. У ноћи 4/5. септембра 1916, у бици код Кокарџе, командовао је Четвртом четом Трећег батаљона Другог пука дивизије, тешко рањен и трајно изгубио оба ока. На предлог официрског збора пука одликован је Карађорђевом звездом са мачевима, а регент Александар унапредио га је указом од 11. фебруара 1917. у резервног пешадијског поручника; касније је унапређен у капетана. Носилац је и Ордена Белог орла са мачевима и руског Ордена Светог Ђорђа IV степена.

Школу за слепе официре завршио је у Лондону, вратио се у нову државу 1919. и остатак живота посветио раду у ветеранским удружењима слепих и добровољачким организацијама, писању (романи „Сузна јесен“ и „Кроз снегове и магле“) и очувању сећања на Српску добровољачку дивизију. Умро је 26. новембра 1986. у Цриквеници, завештавши своја 29 одликовања Војном музеју у Београду.