Пуковник
ФилипСтојановић
1888–1944
Пуковник, командовао батаљоном Српског добровољачког корпуса у Русији и борбама у Добруџи, покушао самоубиство после капитулације 1941, носилац официрског ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
Временска линија
1888.
Рођен на Цетињу.
1916.
Командант батаљона Српског добровољачког корпуса у Добруџи.
1941.
Покушава самоубиство после капитулације у Хрватској.
1944.
Умире у логору Хамелбург (јануар).
Биографија
Филип Стојановић рођен је 1888. на Цетињу, син погинулог Стојана Џаковића; мајка му се, кад је имао две године, преселила у Топлицу, где је Филип одрастао и ступио у Војну академију.
Као школовани официр ратовао је од 1912, командујући водом, четом и батаљоном. Прешао је преко Албаније, а са Крфа послат је у Одесу, где је у Српском добровољачком корпусу постављен за команданта батаљона и водио борбе у Добруџи. После Октобарске револуције вратио се у Србију и наставио активну службу.
За заслуге у ратовима одликован је официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, а носио је и две Златне медаље за храброст, руски Орден Светог Ђорђа III степена и француску Легију части.
Рат 1941. затекао га је у Хрватској, где је, као пуковник, био на командној дужности; није могао да поднесе капитулацију и покушао је самоубиство. Тешко рањеног пребацили су га у болницу, излечили, па послали у заробљенички логор за официре у Хамелбургу, где је умро јануара 1944.
Ратни пут
1912–1918. — Командовао је водом, четом и батаљоном у Балканским ратовима и Првом светском рату, а потом батаљоном Српског добровољачког корпуса у Русији и борбама у Добруџи, за шта је одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
1941–1944. — Као пуковник на команди у Хрватској, покушао је самоубиство после капитулације, заробљен и послат у логор Хамелбург, где је умро јануара 1944.
Одликовања
Карађорђева звезда
Четврти степен
Носио се на левој страни груди на траци. Додељиван је официрима, државним службеницима и другим заслужним лицима за истакнут рад и заслуге.Детаљи одликовања: Карађорђева звездаИзвори
- Филип Стојановић — Википедија — Википедија (српски)