ЂорђеМилачић

❧ Биографија

Ђорђе Милачић рођен је 19. априла 1888. у Белој Води. Као питомац Војне академије, у чину поднаредника, кренуо је у Први балкански рат и прославио се као извиђач и диверзант; по завршетку рата унапређен је у потпоручника и одликован медаљом за храброст. У Другом балканском рату, као потпоручник, командовао је водом, а после погибије официра и четом на Брегалници и Грленским висовима, поново одликован медаљом за храброст.

За подвиге у Церској и Колубарској бици одликован је официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена. Прешао је преко Албаније и на Солунском фронту, као поручник, командовао чувеном 2. четом 2. батаљона Гвозденог пука, најелитнијом јединицом пука, с којом се прославио освајањем коте 1212, за шта је по други пут одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Само 25. септембра 1916. његова чета заробила је једног официра и 45 непријатељских војника. У року од месец дана четупут је рањаван, а остао у строју са својим војницима. Командант Прве армије, војвода Живојин Мишић, посебном наредбом похвалио га је као „неустрашивог јунака, пуног енергије и иницијативе“.

После рата унапређен је у капетана, а Други светски рат дочекао као пуковника и команданта пука. У Априлском рату 1941. заробљен је и у заробљеништву остао до 1945. Живео је у Београду, где је умро 6. децембра 1962. Био је носилац два официрска ордена Карађорђеве звезде са мачевима и три ордена Белог орла са мачевима.