Пуковник
БоривојеЈонић
1894–1986
Пешадијски официр и командант Српске државне страже под окупацијом, потом помоћник команданта Српског ударног корпуса ЈВуО, носилац Ордена Белог орла са мачевима.
Временска линија
1894.
Рођен у Врању.
1916.
Двапут рањаван на Солунском фронту.
1942.
Постаје командант Српске државне страже; унапређен у генерала (октобар).
1944.
Прелази у Српски ударни корпус ЈВуО (октобар).
1946.
Емигрира у Италију, потом САД.
1986.
Умире у Вашингтону.
Биографија
Боривоје Јонић рођен је 1894. у Врању, школовање прекинуо избијањем Балканских ратова 1912. Служио је у Балканским ратовима и Првом светском рату на више фронтова, двапут рањаван на Солунском фронту 1916.
Између ратова напредовао је до пуковника (1935) и команданта пука у Сарајеву.
У Априлском рату 1941. заробљен је код Сарајева, а после ослобођења из немачког логора у децембру 1941. прихватио је, попут брата Велибора, службу под Владом Милана Недића. Постао је помоћник, потом (јун 1942) вршилац дужности команданта новоформиране Српске државне страже, унапређен у генерала истог октобра. Немачки извори бележе да је већим делом деловао по налозима Драже Михаиловића, а не окупатора.
После формалног распуштања страже октобра 1944, командовао је делом снага у оквиру новоформираног Српског ударног корпуса ЈВуО, а након пораза код Тузле привремено преузео команду над Другом дивизијом.
Успео је да побегне у Италију, где се предао западним савезницима упркос томе што га је ФНРЈ тражила као ратног злочинца. Остатак живота провео је у емиграцији у САД, углавном ангажован у емигрантским организацијама. Умро је 1986. у Вашингтону.
Ратни пут
1912–1918. — Служио је у Балканским ратовима и Првом светском рату на више фронтова, двапут рањаван на Солунском фронту 1916.
1941–1944. — Заробљен код Сарајева у Априлском рату, а по ослобођењу из логора прихватио службу под Владом Милана Недића — постао је вршилац дужности команданта, потом командант Српске државне страже (1942). После распуштања страже 1944. прешао у Српски ударни корпус ЈВуО, привремено командовао Другом дивизијом након пораза код Тузле.
Одликовања
Бели орао са мачевима
Четврти степен
Носио се на левој страни груди, са розетом на траци. Додељиван је официрима за истакнуту службу, личну храброст и успешно извршавање војних задатака.Детаљи одликовања: Бели орао са мачевимаИзвори
- Боривоје Јонић — Википедија — Википедија (српски)
- Wikidata Q110049380 — Wikidata